3
1943 - 1948. godina: MOJI UČITELJI
Osnovna škola u Koreniti osnovana je 1932, a 1941. godine Nemci su je zapalili u kaznenoj ekspediciji.
1943. godina: Polazim u prvi razred, u prostoru Sudnice, dve učionice, primaju đake sva četiri razreda. Skamije velike i tronošci doneti od kuće. Učiteljica Spomenka sa razdeljkom u kosi i smeđom haljinom sa belim prugama. Slavimo Savindan, prvi i jedini koji pamtim. Skidamo bršljan sa drveća, bojimo i seckamo novine, pravimo venac za Svetog Savu. Moje prvo veliko uzbuđenje.
Drugi razred, drugi učitelj, druga učionica. Tri razreda zajedno. Učitelj Nikola Rajković, izuduženo lice, belo-plave oči, nasmejan, zubi široki.
1945. godina: 4. juna moj otac Marko se vraća iz zarobljeništva. Porodici je potreban čobanin i ja sam zaustavljena u školovanju godinu dana.
Hvala učitelju Rajkoviću da je ubedio moga oca.
I, evo me u trećem razredu u obnovljenoj školi. Učitelj Laza Mišić, sedi, strogi gospodin sa tregerima i muštiklom. Šalje učenike za kaznu u zatvor u školski podrum sa vodom. Dečaci prave drvene puške, igraju se rata, uz obavezno «ura» polete i kamenice.
Četvrti razred, učiteljica Nadežda - Nada Mišić, lepa kćer učitelja Laze. I sad je gledam, sedi pored bubnjare. Rolna i uvojci uokviruju lice. Oči plavo-zelene, haljina šarena. Uvek me šalje da je nešto poslušam. Često joj donosim cveće. Bila sam odličan đak.
Blizu naše kuće na mestu gde se sa krupanjskog puta skreće prema manastiru Tronoši, u njivi zvanoj «Matinovača» u kojoj se orio hor žaba u predvečerje, započeta je gradnja zadružnog doma. I mi đaci, poređani od ciglane, iz ruke u ruku, ciglu po ciglu gradimo dom.
U goste nam dolazi čika Aca iz Beograda, donosi paket knjiga i odeće. Meni lepu marinskoplavu haljinu, pripovetke Maksima Gorkog. Učim Pesmu Sokolu. I danas, poput Prustovih madlena, mirisa gloga, i lotosa sa reke Vivone, doživljavam miris starih knjiga, poljskog cveća, topline doma, sunca, snega...
<< prethodna | sledeća >>